kotnik's blog

Evo drush komande za brisanje svih nodova, ili samo nodova koji su određenog content tipa.

Skinite drush komandu ovde. Nazovite je my.drush.inc i fajl stavite u ~/.drush.

Posle toga, da biste obrisali sve nodove:

drush --user=1 ndel all

Ili da biste obrisali nodove samo tipa blog:

drush --user=1 ndel blog

Izgleda da Firefox 4 ima problem sa curenjem memorije. Posle nekog vremena počne da alocira memoriju sve dok ne potroši svu dostupnu. Možda je problem i do neke od ekstenzija koje su instalirane, nisam siguran.

No, Firefox 4 je toliko odličan browser da mi ovo uopšte ne smeta jer sam napisao skriptu koja bejbisituje Firefox i ubije ga ukoliko zauzme više memorije nego što mu dozvoljavam.

Evo skripte koju sam nazvao memwatcher.sh:

#!/bin/bash
 
function killfunction {
    echo "Memory overused: killing $1"
    killall -9 $1
}
 
if test -z "$1"
then
  echo "No process name given."
  echo
  echo "Usage:"
  echo "  memwatcher.sh (process-name) <memwatch>"
  echo
  echo "Example: memwatcher.sh firefox-bin 1500"
  exit
else
  process="$1"
fi
 
if test -z "$2"
then
  let cmp=1500
else
  let cmp=$2
fi
 
memfile=/proc/$(pgrep $process)/status
 
if [ -f "$memfile" ]
then
	memmax=$(cat $memfile | grep VmSize | awk '{print $2 " / 1024"}' | bc)
else
	memmax=0
fi
 
(($memmax > $cmp)) && killfunction $process

Stavio sam je u cron, da se poziva svaki minut i problem rešen.

Update: nisam nijedan problem s Firefoxom nakon instaliranja verzije 4.0.1.

Sa nešto slobodnog vremena ovih dana, uzeo sam da vidim šta se to dešava sa Btrfs fajl sistemom, kakvo je trenutno stanje i šta može da se uradi s njim.

Ne bih ovde komentarisao poznate činjenice, to se svakako može naći na Wikipedia stranici za Btrfs, već ću odmah preći na ono što mi se sviđa i gde vidim ovaj fajl sistem.

Pravljenje novog fajl sistema je jednostavno:

 mkfs.btrfs /dev/sda1 

Pravljenje RAID fajl sistema je takođe prilično jednostavno:

mkfs.btrfs /dev/sda1  /dev/sda2 /dev/sda3

Tako je, samo treba navesti sve particije i biće podrazumevano napravljen RAID0 (stripe) za podatke i RAID1 (mirror) za metapodatke. Btrfs podržava 0, 1 i 10 RAID matrice, što je za početak dovoljno. Pri sledećem mountovanju nije potrebno navoditi sve uređaje koji su u RAID-u, već samo jedan, što olakšava održavanje jer fstab unos ostaje isti kako naknadno menjamo diskove.

Takođe, promena veličine fajl sistema je veoma jednostavna i svodi se na:

 btrfs filesystem resize /media/btrfs -20G 

Ovo će smanjiti veličinu fajl sistema za 20 gigabajta. Takođe, Btrfs se sam defragmentiše, podržava kompresiju, a enkripcija je u planu (iako se to već može izvesti preko ecryptfs).

No, ono što je jako zgodno je opcija koja se zove subvolumes. O čemu se tu radi: na jednom disku možete imati neograničen broj podvolumena, koji se mogu odvojeno mountovati i koristiti. Prednost ovoga je što omogućava sledeći scenario: 3 hard diska od 250G su spojena u RAID0, napravljeni su podvolumeni root, home i var koji odgovaraju /, /home i /var particijama - sada nije nužno voditi računa o veličini pojedinih particija i da li ima dovoljno slobodnog mesta pošto svi podvolumeni dele zajednički prostor.

Ovako se pravi podvolumen:

 btrfs subvolume create /media/btrfs/homevol 

Nakon toga, može se odvojeno mountovati:

 mount -t btrfs -o subvol=homevol /dev/sda1 /home 

Btrfs ima još jednu zgodnu osobinu: snapshots. U pitanju je osobina veoma slična podvolumenima (snapshoti su nešto kao read-only podvolumeni) i mogu poslužiti za brzi bekap podataka. Takođe je moguće konvertovati Ext3/4 fajl sistem u Btrfs veoma lako, a postoji i posebna opcija za SSD diskove koja ubrzava ove ionako brze uređaje.

Prema mojim potpuno nenaučnim i subjektivnim merenjima brzine, Btrfs je veoma sličan Ext4 - možda čak malo i brži. Najbitnije je da se usporavanje ne primećuju, čak naprotiv. Drugi su vršili opsežnija merenja brzine te vredi pogledati tamo ako nekoga interesuje.

U međuvremenu, treba napraviti strategiju migracije podataka na Btrfs u nekoj bližoj budućnosti.

Moram nešto da priznam - povremeno, kada nemam ništa pametnije da radim, ja čitam Bibliju. Svakom ko me poznaje, ovo dolazi kao iznenađenje, mada sam ja prilično uveren da su ateisti jedini koji zaista čitaju tu staru knjigu.

Obično počnem negde slučajno, ili od sredine, pa pratim reference, ili pravim sopstvene, a večeras sam krenuo da čitam od početka, i ... neverovatno je da sam ovo tek sada primetio! Naime, u Knjizi postanja 4:17 kaže:

I pozna Kajin ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Enoha. I sazida grad i prozva ga po imenu sina svog Enoh.

Sad, znajući da su u tom trenutku, po Bibliji, na zemlji postojali samo Adam, Eva i njihova deca Kajin i Avelj - šta sad ovo znači? Greške u ovoj knjizu su dobile sasvim novu dimenziju: incest koji je u redu, Kajin pravi grad za koga? Za sebe, svoju majku i svog brata/sina?

Bob Park, u svom poslednjem obraćanju preko svoje mejling liste, objašnjava situaciju upravo onakvom kakva jeste:

Danas ima 7 milijardi ljudskih bića koja žive na ovoj maloj planeti. Prema najnovijim procenama, njih 5 milijardi ima mobilni telefon. Samo nekolicina od njih ima blagi pojam kako ovi neverovatno komplikovani uređaji funkcionišu, što ih čini najprivlačnijim tržištem na Zemlji. Postoji nekoliko načina da se priđe ovom neverovatnom tržištu, a da se ne prodaju mobilni telefoni. Možete, na primer, prodavati knjige koje upozoravaju na opasnost od mobilnih telefona. U nekoliko poslednjih godina je objavljeno nekoliko desetina knjiga koje upozoravaju kako problem populacije može biti rešen na teži način, kada korisnici mobilnih telefona počnu da oboljevaju od raka. Kada će se to desiti? Mobilni telefoni se naširoko koriste oko 10 godina. Prema Devri Dejvis, autorki knjige "Disconnect", period pre pojavljivanja raka od mobilnog telefona može potrajati dekadama. Ovo je oživelo EMT (elektro-magnentni talasi) paranoju koja je započeta pre dvadeset godina kada je New Yorker objavio naučno nepismenu kolumnu koju je pisao Pol Broder, u kojoj se povezuju polja od strujnih kablova sa dečijom leukemijom. Iako knjige koje prave vezu između mobilnih telefona i raka uživaju dobru prodaju, izgleda da nisu smanjile javno oduševljenje mobilnim telefonom. Ljudi ne mogu da zamisle svoj život bez njih. Međutim, napravile su novu industriju: tehonologiju zaštite od mobilnog telefona, kao na primer Q-Link dioda i EMF Protection. Ovo je previše depresivno da bih nastavio.

Bob Parks, mejling lista.

Ukoliko se vaš mejl ne nalazi na listi primalaca ove nedeljne mejling liste... promenite to... odmah!

Gnome Shell je deo Gnome 3 desktop okruženja. S obzirom na moju naklonost GTK vidžetima, probao sam Gnome Shell iz eksperimentalne repozitorije i ovo su moji prvi utisci.

Pre toga, evo screenshot - kako to izgleda odmah nakon što se instalira:

Kliknuti na sliku za veći format, naravno.

Prvo što pada u oči je da je sve, uglavnom, lepo ispolirano. Programče je brzo, odmah se odaziva, izgleda vizuelno sređeno i mami da se klikće po njemu. Ali, evo šta mi se ne sviđa:

Vidžeti? Gde su vidžeti, odnosno mesto za njih? Kako ja da znam da mi je procesor preopterećen, ili da promenim frekvenciju istog kako bih uštedeo koji vat u bateriji?

Recent items? Može li se ikako ovo isključiti? Znam, dostupnost i navike većine korisnika su ono što definiše proizvod, ali ja zaista nikada nisam koristio ovu opciju, smatram je suvišnom, retko opet otvaram iste stvari - hit & run person, šta da vam dalje pišem. Nema nikakve veze sa privatnošću, ovaj put.

Gnome System i Prefences meniji? Što su nestali? Kako sad ja da podesim screensaver, recimo? Može da se startuje ručno svaki od tih programa; prečica ALT + F2 radi i prilično lepo izgleda sa tim svojim novim fade efektom, ali please... ti programčići imaju jako dugačka imena, a novi runner (tako volim da zovem te aplikacijice) ne prikazuje moguće komande prilikom tabovanja, već samo stoji i čeka, onako glup i lep.

Više nedostataka? Pa zar za ovako ranu beta verziju da fali toliko bagova i nedostataka? Pa šta ja ovde još da kritikujem? Nedopustivo...

Super je što Gnome Shell ne koristi Compiz. Nešto kao KDE-ov window manager, sam kompozituje, što je definitivno bolji izbor - KDE ekipa se koncentriše na kwin i prilično uspevaju u tome. Bože sačuvaj da previše kritikujem Compiz, ali oslanjati se na dodatni program za ovako bitne operacije je... prizivanje problema.

Neko vreme ću da koristim Gnome Shell...

Dodatak: ipak se može otvoriti Gnome Control Center prilično lako, klikom na ime u gornjem desnom uglu se dobija meni koji u sebi ima System Preferences. Neat.

Još jedan dodatak: apleti, odnosno vidžeti, izgleda više neće ni postojati. Koristili su Bonobo, a taj sistem je proglašen nepodobnim i neće biti deo Gnome 3 ekipe. Heh, šteta.

Pa, izgleda da je to to - više nema IPv4 adresa. Barem ako je verovati insajderskoj informaciji (doduše neprovernoj).

Sudeći po dešavanjima na Debian mejling listi, izgleda da će novi Debian 6.0 zvani Squeeze izaći početkom februara. I to oko 5-6og. Awesome!

Eto, ispada da je Finska trenutno najzanimljivija država: najmanje korupcije, a najviši indeks srećnosti građana.

Meni, iskreno, ne smeta hladnoća....